Sudska praksa izvršni postupak

Sudska praksa – izvršni postupak

by with No Comment Blog

Izvršni postupak je postupak u kom se primenom prinude ostvaruje potraživanje poverioca utvrđeno izvršnom, odnosno verodostojnom ispravom, domaćom ili stranom, dok se postupak obezbeđenja definiše kao postupak za obezbeđivanje budućeg ostvarivanja potraživanja. Predmet izvršnog postupka je postupak izvršenja odnosno prinudnog ostvarivanja potraživanja na osnovu domaće ili strane izvršne ili verodostojne isprave ili postupak obezbeđenja potraživanja, zasnivanjem založnog prava na osnovu sporazuma stranaka i ustanovljenjem prethodnih ili privremenih mera na osnovu odluke suda, kao i delatnost izvršitelja kao lica sa javnim ovlašćenjima.

U domaćem zakonodavstvu je izvršni postupak regulisan Zakonom o izvršnom postupku i obezbeđenju.

O predlogu za izvršenje ili obezbeđenje odlučuju u prvom stepenu osnovni ili privredni sud. O žalbi protiv rešenja osnovnog ili privrednog suda odlučuje viši sud ili Privredni apelacioni sud, u zavisnosti od toga ko je doneo rešenje koje se pobija. Za odlučivanje o predlogu za izvršenje ili obezbeđenje opšte mesno nadležan je sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište.

Primer sudske prakse navodi sukob stvarne nadležnosti suda u izvršnom postupku – Rešenje Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu, R1 657/2021 od 04.11.2021. godine.
.

Iz obrazloženja:

„Rešenjem IPV (Iv) 648/2021 od 17.08.2021. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po prigovoru izvršnog dužnika izjavljenom 10.08.2021. godine protiv rešenja javnog izvršitelja II 233/2021 od 06.08.2021. godine i za postupanje po predlogu za izvršenje izvršnih poverilaca od 21.07.2021. godine, ukinuo rešenje o izvršenju tog suda II 1136/2021 od 22.07.2021. godine i stavio van snage sve radnje sprovođenja izvršenja i sve odluke javnog izvršitelja donete po tom rešenju; -rešenjem IPV (I) 73/2021 od 07.10.2021. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po prigovoru izvršnog dužnika od 30.08.2021. godine protiv rešenja o troškovima javnog izvršitelja II 233/2021 od 19.08.2021. godine; -rešenjem II 1136/2021 od 07.10.2021. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po zahtevu izvršnog dužnika od 04.10.2021. godine za izuzeće javnog izvršitelja J.T.S. od postupanja u izvršnom postupku II 233/21, i predmet ustupio stvarno nadležnom Privrednom sudu u Zrenjaninu.

Privredni sud u Zrenjaninu nije prihvatio stvarnu nadležnost i predmet je dostavio ovom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova i člana 22. stav 2. ZPP u vezi sa članom 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom izvršnom postupku stvarno nadležan Osnovni sud u Zrenjaninu.

Osnovni sud u Zrenjaninu je na predlog izvršnih poverilaca, na osnovu izvršne presude Privrednog suda u Zrenjaninu P 86/2016 od 22.12.2020. godine, doneo rešenje o izvršenju II 1136/21 od 22.07.2021. godine i odredio da će izvršenje sprovesti javni izvršitelj kojeg su predložili izvršni poverioci. Javni izvršitelj je 11.08.2021. godine doneo zaključak II 233/21 kojim je utvrdio da je preduzeta poslednja izvršna radnja i da se izvršni postupak zaključuje, te utvrdio da je izvršni dužnik namirio potraživanje u celosti. Naknadno su, rešenjem javnog izvršitelja II 233/21 od 19.08.2021. godine, utvrđeni troškovi izvršnog postupka na teret izvršnog dužnika i obavezan izvršni dužnik da iste nadoknadi u roku od 8 dana.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju propisano je da o predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave i o predlogu za obezbeđenje odlučuje sud (član 3. stav 2), te da o predlogu za izvršenje ili obezbeđenje odlučuje u prvom stepenu osnovni ili privredni sud (član 6. stav 1).

Odredbom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova propisano je da osnovni sud u prvom stepenu, pored ostalog, vodi izvršne postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. Prema članu 25. stav 2. tog Zakona, privredni sud u prvom stepenu, pored ostalog, određuje i sprovodi izvršenje na osnovu izvršnih i verodostojnih isprava kada se odnose na lica iz stava 1. tačka 1. tog Zakona, određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje odluka privrednih sudova, a odluka izabranih sudova samo kada su donete u sporovima iz stava 1. tačka 1. tog člana.

Odredbom člana 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da se u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak. Prema članu 17. ZPP, sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi na svoju stvarnu nadležnost. Shodna primena ove odredbe u izvršnom postupku znači da sud tokom celog izvršnog postupka po službenoj dužnosti pazi na svoju stvarnu nadležnost za odlučivanje o predlogu za izvršenje i da se može oglasiti stvarno nenadležnim sve do okončanja tog postupka. Prema članu 128. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, izvršni postupak okončava se obustavom ili zaključenjem. Odredbom člana 130. stav 1. tog zakona propisano je da se izvršni postupak zaključuje posle namirenja izvršnog poverioca, tako što se zaključkom utvrđuje da je preduzeta poslednja izvršna radnja.

U konkretnom slučaju, izvršni postupak okončan je zaključkom javnog izvršitelja II 233/21 od 11.08.2021. godine kojim je utvrđeno da je preduzeta poslednja izvršna radnja i da se izvršni postupak zaključuje, te da su izvršni poverioci namireni. Na taj način izvršni postupak je okončan, a po okončanju izvršnog postupka sud koji je doneo rešenje o izvršenju ne može se više oglasiti stvarno nenadležnim.

Iz ovih razloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, za postupanje u ovom izvršnom postupku stvarno je nadležan Osnovni sud u Zrenjaninu, zbog čega je na osnovu člana 22. stav 2. ZPP u vezi člana 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju odlučeno kao u izreci.“

Izvor: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda Beograd, R1 657/2021 od 04.11.2021. godine

Radno pravo

Advokati Beogad – advokat za pravnu oblast radno pravo

by with No Comment Blog

Radno pravo je skup pravnih normi kojima se uređuje nastanak, sadržina i prestanak radnog odnosa, kao i pravni položaj subjekata radnog prava. Subjekti privrednog prava su zaposleni i poslodavac.

Radno pravo odnosno prava i obaveze iz radnog odnosa nalazi svoju primenu kod poslovanja svih privrednih subjekata, bez obzira na formu osnivanja.

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, bliže se uređuju Zakonom o radu i posebnim zakonima.

Angažovani advokat za radno pravo od strane poslodavca pruža niz prednosti u poslovanju poslodavcu, koje proizilaze pružanjem ekspertskih usluga advokata za radno pravo, te se time eliminiše kršenje zakona i zaposleni angažuju u skladu sa propisanim normama.

Advokat za radno pravo pruža usluge iz oblasti rada, koje su od značaja za zaposlene kao što su zastupanje zaposlenih u cilju zaštite od nezakonitih povreda njihovih prava od strane poslodavaca, zastupanja prilikom povrede prava kod nezakonitog otkaza, zastupanja prilikom zlostavljanja na radu (mobing), zastupanje prilikom regulisanja pitanja zdravstvenog osiguranja, penzijskog i invalidskog osiguranja, zastupanje stranaka pred svim nadležnim organima vezanim za oblast rada, zastupanje u radnim sporovima u vezi sa naknadom materijalne i nematerijalne štete zbog povreda na radu ili u vezi sa radom. Advokat za radno pravo vrši naplatu zaostalih potraživanja po osnovu zarada i drugih primanja iz radnog odnosa (tužba ili prinudna naplata). Advokat za radno pravo sastavlja tužbe protiv poslodavca i zastupanje stranke pred sudom. Advokat za radno pravo vrši pravno savetovanje zaposlenih iz oblasti poreskog prava, kao bitnog elementa kod izbora poreski optimalne politike zarada, kao i prava na godišnji odmor. U slučaju tužbe, Advokat za radno pravo sastavlja tužbu i vrši pokretanje tužbe povodom nezakonitih elemenata aneksa ugovora o radu.

Advokat za radno pravo pruža pravne usluge koje su vezane za poslodavce. Advokat za radno pravo vrši izradu pravilnika o radu i ostalih pravnih akata u vezi radnog prava odnosno radnih odnosa, izradu pravilnika o načinu unutrašnjeg uzbunjivanja, izradu pravilnika o zabrani zlostavljanja na radu i zabrani diskriminacije, izradu ugovora o radu u skladu sa kolektivnim ugovorima i zakonima iz oblasti rada, izradu aneksa ugovora o radu, izradu otkaza ugovora o radu, izradu kolektivnih ugovora u skladu sa zakonom (opštih, granskih i kolektivnih ugovora kod poslodavca i njihovo međusobno usklađivanje). Advokat za radno pravo poslodavcima pruža pravnu pomoć pri uspostavljanju pravno uređenog radnog okruženja kroz izradu svih internih akata koji definišu prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zapušenih. Advokat za radno pravo učestvuje u pregovorima kod zaključenja kolektivnog ugovora. Advokat za radno pravo takođe pravno pomaže poslodavcima pri uvođenju adekvatnih procedura i politika u skladu sa zakonima iz oblasti rada. Advokat za radno pravo savetuje poslodavce iz oblasti poreskog prava, posebno kod izbora poreski optimalne politike zarada. Advokat za radno pravo zastupa poslodavce u postupcima rešavanja viška zaposlenih. U slučaju tužbi, advokat za radno pravo sastavlja tužbeni zahtev, zastupa stranku pred sudom i drugim nadležnim organima, prikuplja i dostavlja svu neophodnu dokumentaciju i vodi tužbeni spor.

Sudska praksa ostavinska

Sudska praksa – pravo vlasništva i ostavinska rasprava

by with No Comment Blog

Pokretanje postupka raspravljanja zaostavštine je ostavinski postupak ili ostavinska rasprava. Ostavinski postupak je po svojoj prirodi deklarativni postupak koji ima za cilj da se jedna neizvesna situacija razreši. Ostavinski postupak je vanparnični postupak. Svi elementi ostavinskog postupka su definisani Zakonom o vanparničnom postupku. Kada se pokrene ostavinski postupak sud utvrđuje ko su naslednici testamenta, koju imovinu nasleđuju i koja prava im pripadaju iz zaostavštine.

Na osnovu utvrđivanja prava vlasništva, Vrhovni sud protiv tužene radi priznavanja vlasništva odlučujući o reviziji je presudio da se revizija tužioca usvaja, te se žalba usvaja a tužbeni zahtev u celosti usvaja čime je tužilac stekao pravo vlasništva na ½ dela stana.

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Slijepčevića, predsednika veća, Slobodana Spasića, Ljiljane Ivković-Jovanović, Snežane Andrejević i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA, koga zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv tužene BB, koju zastupa punomoćnik VV, advokat, radi priznanja prava vlasništva, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu posl. broj Gž. 1083/03 od 3.11.2004. godine, u sednici veća održanoj dana 1.03.2006. godine, doneo je presudu, kojom se revizija tužioca usvaja, pa se presuda Okružnog suda u Novom Sadu posl. broj Gž. 1083/03 od 3. 11. 2004. godine preinačuje tako što se žalba tužioca usvaja i presuda Opštinskog suda u Novom Sadu posl. broj P. 7154/01 od 24.10.2002. godine, ispravljena rešenjem istog suda poslovni broj P. 7154/01 od 14.02.2003. godine preinačuje tako što se tužbeni zahtev tužioca u celosti usvaja, pa se utvrđuje da je tužilac AA stekao pravo vlasništva na ½ dela stana.

Utvrđuje se da ostavinsku masu iza pokojne GG čini ½ dela predmetnog stana, koju nasleđuju tužilac i tužena na ravne delove.

Obavezuje se tužena da tužiocu izda pogodnu tabularnu ispravu na osnovu koje će se izvršiti uknjižba prava vlasništva na predmetnom stanu, a ako to ne učini onda je dužna trpeti da se na temelju ove presude tužilac upiše kao vlasnik ukupno ¾ delova nekretnine i to 2/4 na osnovu bračne sutekovine, a ¼ na temelju nasleđa, sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Obavezuje se tužena da tužiocu, na ime troškova celog postupka, plati iznos od 12.500,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Obrazloženje:

„Presudom Okružnog suda u Novom Sadu posl. broj Gž. 1083/03 od 3.11.2004. godine žalba tužioca je odbijena, pa je potvrđena presuda Opštinskog suda u Novom Sadu posl. broj P. 7154/01 od 24.10.2002. godine, ispravljena rešenjem istog suda posl. broj P. 7154/01 od 14.02.2003. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud utvrdi da je tužilac stekao pravo vlasništva na ½ dela dvosobnog stana, te da sud utvrdi da ostavinsku masu iza pokojne GG čini ½ dela predmetnog stana, a ne ceo stan, koju nasleđuju tužilac i tužena na ravne delove, te da obaveže tuženu da tužiocu izda pogodnu tabularnu ispravu na osnovu koje će se izvršiti uknjižba prava vlasništva na predmetnom stanu, a ako to ne učini da je dužna trpeti da se na temelju ove presude tužilac upiše kao vlasnik ukupno ¾ delova nekretnine i to ½ dela na osnovu bračne sutekovine, a ¼ dela na osnovu nasleđa. Istom presudom obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 14.000,00 dinara.

Blagovremenom i dozvoljenom revizijom tužilac pobija drugostepenu presudu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u smislu člana 386. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 491. stav 4. sada važećeg Zakona o parničnom postupku, revizijski sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju supruga tužioca, sada pokojna GG bila je ugovorni nosilac stanarskog prava na stanu. Za vreme trajanja braka ista je 1991. godine zaključila ugovor o otkupu stana i po tom osnovu postala njegov vlasnik. Predmetni stan pok. GG je dodeljen za tročlanu porodicu koju su u to vreme činili pok. GG, njen suprug DD i njihova ćerka ĐĐ, koja je nestala 1974. godine. Nakon smrti GG rešenjem o nasleđivanju od 8.4.1994. godine sud je utvrdio da su na imovini ostavilje, koju čini predmetni stan, naslednici njen suprug i ćerka ĐĐ, pa je zaostavštinu raspodelio na naslednike u po ½ delova. U postupku za proglašenje nestalog lica za umrlog, koji je tužilac potom pokrenuo, sud je doneo rešenje 29.5.1996. godine kojim je ĐĐ proglašena za umrlu na dan ___1974. godine. Rešenjem o nasleđivanju od 20.9.1996. godine tužilac je oglašen za naslednika iza svoje pokojne ćerke, pa je tako postao u celosti vlasnik predmetnog stana. Po tužbi tužene dana 14.11. 1996. godine doneta je pravnosnažna presuda kojom je utvrđeno da je tužilja BB, kao sestra pokojne GG, zakonska naslednica iste, te da nasleđuje iza pokojne GG ½ dela predmetnog stana, što je tuženi DD dužan trpeti da se na osnovu ove presude ona uknjiži kao vlasnik ½ dela navedenog stana. Utvrđeno je i da rešenja ostavinskog suda od 8.4.1994. godine i 20. 9. 1996. godine ne proizvode pravno dejstvo na ½ dela predmetnog stana.

Donošenjem Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, broj 55/82), na temelju člana 226. stav 2. prestale su da važe odredbe člana 149. do 225. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik SRS“, broj 52/74, 1/80 i 25/82). Taj deo regulisao je procesno pravna pitanja iz oblasti nasleđivanja koja Zakon o vanparničnom postupku uređuje odredbama iz člana 87. do 131.

Nije sporno da je u postupku za raspravljanje zaostavštine pokojne GG sud utvrdio, pored ostalog, i koja imovina sačinjava njenu zaostavštinu, saglasno članu 87. Zakona o vanparničnom postupku. Na temelju odredbe člana 122. ZVP-a sud je doneo rešenje o nasleđivanju iza pokojne GG na imovini, odnosno stanu koji je dobijen za oba bračna druga, a otkupljen od strane GG za vreme trajanja braka. Po materijalno pravnoj odredbi iz člana 10. navedenog Zakona o nasleđivanju tužilac je kao bračni drug nasledio tu imovinu.

Ovakvo pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava tužioca koji je učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine, da u parnici ostvaruje zahtev za utvrđenje udela u imovini stečenoj u toku braka s ostaviljom (član 321. stav 1. i član 322. stav 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima objavljen u „Službeni glasnik SRS“ , broj 22/80, 24/84, 11/88 i 22/93) i pored činjenice da tužiocu ostavinski sud nije priznao pravo da o tom zahtevu pokrene parnicu. Tužilac može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti priznanje prava vlasništva na delu imovine stečene tokom trajanja bračne zajednice.

Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine samo u pogledu prava i obaveza koje proizilaze iz prava nasleđivanja. Svako lice, pa i ono koje je učestvovalo u postupku raspravljanja zaostavštine, ako ima neki osnov za sticanje prava vlasništva na stvarima zaostavštine, nezavisno od prava nasleđivanja (u konkretnom slučaju bračna sutekovina) može ostvariti svoje pravo po tom osnovu i posle pravnosnažno završenog ostavinskog postupka. Ovo otuda što zahtev za izdvajanje iz zaostavštine dela imovine stečene tokom trajanja bračne zajednice se zasniva na pravu vlasništva koje je na originalan način stečeno zajedničkim radom bračnih drugova u toj zajednici, a ne na odredbama Zakona o nasleđivanju. Stoga se zahtev može isticati i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju, čak i kada je to rešenje bilo doneto u ostavinskom postupku u kome je učestvovao i tužilac.

Iz navedenih razloga, revizija tužioca je kao osnovana usvojena i nižestepene presude na temelju člana 395. stav 1. ZPP-a, u vezi sa članom 491. stav 4. sada važećeg ZPP-a, preinačene, pa je odlučeno kao u izreci.

Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je u smislu člana 154. stav 1. i člana 166. stav 2. ZPP-a. Pri odlučivanju koji će se troškovi naknaditi tužiocu sud je uzeo u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Tužiocu su odmereni troškovi saglasno Tarifi o nagradama i naknadi troškova za rad advokata u Vojvodini i to za sastav tužbe i jednog podneska od po 1000,00 dinara, za pristup punomoćnika na 5 održanih ročišta od po 1500,00 dinara i za sastav žalbe i revizije po 1500,00 dinara, što ukupno iznosi 12.500,00 dinara.“

Izvor: Vrhovni kasacioni sud, Beograd, Rev 1406/05 od 01.03.2006. godine.

medijacija posredništvo

Posredovanje – Medijacija

by with No Comment Blog

Pored sudskog rešavanja sporova, stranama u sporu je data zakonska mogućnost da spor reše mirnim putem – posredovanjem ili medijacijom.

Posredovanje je regulisano Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova. Zakonom se uređuju pojam, načela, postupak i pravno dejstvo posredovanja u rešavanju sporova, uslovi za obavljanje posredovanja, prava i dužnosti posrednika i program obuke posrednika.

Posredovanje je postupak u kojem strane dobrovoljno nastoje da sporni odnos reše putem pregovaranja, uz pomoć jednog ili više posrednika, koji stranama pomaže da postignu sporazum.

Medijacija je alternativni način rešavanja sporova, u kojem treće nezavisno, neutralno i nepristrasno lice, posrednik – medijator, pomaže stranama u sukobu da dođu do uzajamno prihvatljivog rešenja.
Lice koje vodi postupak posredovanja (posrednik/medijator) može biti fizičko ili pravno lice koje je ispunilo Zakonom propisane uslove za to – završena obuka i upisano u registar posrednika Ministarstva pravde.

Posredovanje se primenjuje u spornim odnosima u kojima:
– strane mogu slobodno da raspolažu svojim zahtevima, ako drugim zakonom nije propisana isključiva nadležnost suda ili drugog organa, bez obzira da li se sprovodi pre ili posle pokretanja sudskog ili drugog postupka;
– naročito u imovinskopravnim sporovima čiji je predmet ispunjenje obaveze na činidbu, drugim imovinskopravnim sporovima, u porodičnim, privrednim sporovima, upravnim stvarima, sporovima iz oblasti zaštite životne sredine, u potrošačkim sporovima, kao i u svim drugim spornim odnosima, u kojima posredovanje odgovara prirodi spornih odnosa i može da pomogne njihovom razrešenju;
– u krivičnim i prekršajnim stvarima u pogledu imovinskopravnog zahteva i zahteva za naknadu štete, kao i u radnim sporovima ako posebnim zakonom nije drugačije propisano;
– rešavanje spornih odnosa u vezi sa utvrđivanjem i naplatom javnih prihoda.

Posredovanje je moguće pre ili nakon pokrenutog sudskog postupka, kao i u toku postupka po pravnim lekovima ili u toku izvršnog postupka. Strane koje su se ugovorom obavezale da u slučaju spora pokušaju da sporni odnos reše posredovanjem pre pokretanja sudskog ili drugog postupka pravne zaštite, mogu od postupka posredovanja odustati u svakom trenutku.

Postupak posredovanja se pokreće Predlogom za pokretanje postupka. Ako jedna strana uputi predlog za zaključenje sporazuma o pristupanju posredovanju, druga strana je dužna da se o navedenom predlogu izjasni, u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga, pisanim putem. Postupak posredovanja se pokreće zaključenjem sporazuma o pristupanju posredovanju. U slučaju da se stranke, u toku sudskog ili drugog postupka, saglase da pristupe rešavanju spora posredovanjem uz zastoj sudskog postupka, postupak posredovanja se pokreće dostavljanjem sudu ili drugom organu pred kojim se vodi postupak sporazuma o pristupanju posredovanju. Zastoj sudskom postupka može biti određen samo jednom po ovom osnovu i ne može trajati duže od 60 dana.

Strane i posrednik zaključuju sporazum o pristupanju posredovanju u pisanoj formi kojim potvrđuju izbor posrednika, uređuju međusobna prava i obaveze u skladu sa načelima posredovanja, utvrđuju troškove posredovanja i druga pitanja od značaja za sprovođenje posredovanja.

Sporazum o rešavanju spora putem posredovanja može imati snagu izvršne isprave ako su ispunjeni sledeći uslovi:
– da sadrži izjavu dužnika kojom pristaje da poverilac na osnovu sporazuma o rešavanju spora putem posredovanja, nakon dospelosti potraživanja može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja (klauzula izvršnosti),
– da su potpisi strana i posrednika overeni od strane suda ili javnog beležnika.

Na zaključivanje, dejstvo i prestanak sporazuma zaključenog u postupku posredovanja primenjuju se odredbe Zakona o obligacionim odnosima kojima se uređuje vansudsko poravnanje.

Prednosti posredovanja u odnosu na sudsko rešavanje spora (tužba): manje formalan postupak, fleksibilan, u neformalnoj, prijatnoj atmosferi, dobrovoljan postupak, privatan i poverljiv postupak (po pravilu isključena javnost), pregovara se, fokusira se na tačke u vezi sa kojima se stranke slažu, utvrđuju se interesi i traži se najbolje rešenje, strane upravljaju postupkom, u dogovoru sa medijatorom, strane donose odluku, zaključuje se sporazum, brz i hitan postupak, jeftiniji postupak, strane odlučuju i preciziraju sporazum, rešenje je obostrano prihvatljivo, poštuju se lične vrednosti, kultura, običaji i tradicija, odnosi postaju bolji ili ostaju isti, sporazum može odmah imati svojstvo izvršne isprave, kao pravosnažna sudska odluka, nakon postizanja sporazuma, strane po pravilu dobrovoljno izvrše sporazum, neposredan – lično prisustvo je obavezno.