Posredovanje u rešavanju sporova (medijacija) je alternativni način rešavanja sporova.

O medijaciji ste se mogli bliže informisati na ovom sajtu, ali ukratko može se  reći da je medijacija-posredovanje alternativni način rešavanja sporova, proces vansudskog rešavanja, sa mnogobrojnim prednostima po strane koji donosi ovaj postupak.

Mogli bi  reći da je medijacija sa svojim prednostima, osobenostima,  vrednostima više od načina rešavanja spora, medijacija je civilizovan,  elegantan  način prevazilaženja sporova , spornih situacija  i u izvesnom smislu filozofija  življenja.

Medijaciji-posredovanju prethodi predlog jedne strane ili saglasni   predlog strana za medijacijom  i izbor  medijatora sa Registra posrednika  Ministarstva pravde R. Srbije.

Po izboru medijatora ili ko-medijatora , obično medijator ceni da li je prezentovani slučaj pogodan za medijaciju. Ukoliko je medijacija pogodna u datom slučaju , medijator kontaktira obe strane  kako bi se dogovorili i usaglasili o vremenu, mestu i načinuo državanja medijacije .

Kako smo već i istakli na stranama ovog sajta  postupak medijacije odlikuje neformalnost, a  sam način postupka  je, kao i vreme i mesto održavanja medijacije stvar dogovora strana.

Uobičajeno medijator daje uvodnu reč , a nakon iste kada se strane međusobno sporazumeju o načinu sprovođenja medijacije i pravilima konkretne medijacije zaključuje se  Sporazum o pristupu medijaciji i započinje medijacija u užem smislu.

Sam postupak medijacije teče kroz jednu ili više zajedničkih sesija, kroz razgovor  u kojem svaka strana iznosi svoju percepciju i viđenje spora, situacije, problema a odabrani medijator svojom ulogom pomaže da se strane međusobno slušaju, razumeju, da približe i pomire svoje suprotstavljene polazne tačke , kako bi se bolje razumeli i kako bi došli do obostranog prihvatljivog rešenja. Pored zajedničkih sesija , medijator može voditi i odvojene sesije sa svakom stanom , ukoliko se proceni da je isto celishodno.

Uspešno okončan postupak medijacije se završava  zaključivanjem pisanog sporazuma o rešavanju spora posredovanjem.

Konkretnu sadržinu pisanog  sporazuma o rešavanju spora posredovanjem takođe, određuju same strane postupka. Sporazum može biti postignu o svim pitanjima koja su sporna po strane postupka, kao što može biti postignut i samo o pojedinim spornim pitanjima ili o određenim nespornim činjeničama u konkretnom odnosu. Sporazum potpisuju strane u sporu, kao i punomoćnici strana ukoliko su učestvovali u postupku medijacije  kao i medijator koji je vodio postupak.

Ovaj sporazum   može da ima snagu izvršne isprave u skladu sa čl. 26. i 27. Zakona o posredovanju u rešavanju sporova, ukoliko sadrži klauzulu izvršnosti – izjavu dužnika kojom pristaje da druga strana može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja nakon dospelosti obaveze  i ukoliko su potpisi strana učesnika medijacije i medijatora overeni od strane suda odnosno javnog beležnika.

 Sporazum potpisuju strane u sporu, kao i punomoćnici strana ukoliko su učestvovali u postupku medijacije  kao i medijator koji je vodio postupak .

Takođe, strane u svakoj fazi postupka medijacije mogu da odustanu od iste, a postupak medijacije se može obustaviti i ukoliko medijator oceni da je izlišno i nesvrsishodno dalje vođenje postupka te se postupak medijacije može  okončati odustankom ili obustavom .

Medijaciju kao način prevazilaženja spora treba izabrati zbog niza prednosti, a samo neke su : 

• Neformalnost postupka;
• Dobrovoljnost postupka  (sudski postupak je za tuženu stranu prinudan); 
• Privatnosti postupka (sudski  postupak je po pravilu javan);
• U postupku medijacije se fokusira na tačkama o kojima se strane slažu (u sudskom postupku se fokusira na tačkama  o kojima se strane ne slažu);
• U postupku medijiacije se pregovara ( dok se u sudskom postupku izvode dokazi);
• Postupak medijacija je jeftiniji postupak;
• Postupak medijacije je hitan postupak;
• U postupku medijacije se zaključuje  sporazum  (u sudskom postupku  se donosi odluka/presuda);
• U postupku  medijacije strane  donose odluku (u sudskom  postupku sudija donosi odluku);
• U postupku medijacije se utvrđuju interesi (u sudskom postupku se utvrđuje pravo).

Načelno medijacija je pogodna i prikladna u svim vrstama sporova kao što su imovinsko–pravni odnosi kako fizičkih i pravnih lica, trgovinski, porodični, radni odnosi, kao i u drugim građansko-pravnim odnosima, upravnim, krivičnim  stvarima osim kod sporova za koje se proceni da nisu pogodni zbog vrste sukoba, intenziteta istog odnosno, eskalacije sukoba i slično.